Umbra et Imago - Outro

Текст песни Outro

Louise stand am Herd den langen Tag
Und ihr Gesicht war schon ganz schwarz vom Rauch.
Und wenn sie nachts auf ihrem Strohsack lag,
Da war sie müd und ausgehungert auch.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und wollte lieber sein ein Baum im Sommerwind.

Und als ein Herr sie stehen sah am Herd,
So schwarz vom Rauch verwandelt das Gesicht,
Da war sie ihm trotzdem die Dukaten wert
Für eine Nacht, aber Sie mochte nicht,
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und wollte lieber sein ein Baum im Sommerwind.

Da sagte ihr der Herr: Dass sie ihm bald
Sein Weib möcht sein und ganz in Seiden gehn,
Auch habe er ein schönes Schloss im Wald,
Dort würde sie nie wieder von ihm gehn.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und blühte wie ein Baum im Sommerwind.

Und jetzt verstand sie auch,
Warum nicht Brot allein
Sattmachen kann den Bauch,
Es muss auch Liebe sein.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und wollte, dass er bliebe, dieser Sommerwind.

Der Sommerwind ging hin mit Kriegsgeschrei
Und färbte in der Nacht den Himmel rot.
Und in der Schlacht war auch ihr Mann dabei,
Sie wusste nicht wohin mit ihrer Not.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und wollte wieder sein ein Baum im Sommerwind.

Im Feld lag mancher Reiter schon verweht
Wie Blätter vom vergangnen Jahr.
In ihrem Herzen drin war kein Gebet,
Nur wie der Schnee so weiß war jetzt ihr Haar.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und hatte nur den einen Gott, den Sommerwind.

Und als ihr Leib so welk war wie ein Baum
Im Herbst, da ging sie in den Fluss
Und machte mit dem alten Sommertraum
Und ihrer grauen Armut endlich Schluss.
Sie war nur armer Leute Waisenkind
Und wollte nie mehr sein ein Baum im Sommerwind.

Перевод песни Outro

Луиза стояла весь день у плиты,
Её лицо почернело от дыма,
А по ночам спала на соломенном тюфяке,
Замученная и заморенная голодом.
Она была нищей сироткой,
Но ей хотелось бы стать деревом на летнем ветру.

Увидел как-то раз её у плиты господин,
Её лицо уже чернело от дыма,
Но всё равно стала ему дороже золотых монет
Ради одной только ночи, но она его не любила,
Она была всего лишь нищей сироткой,
И ей хотелось бы стать деревом на летнем ветру.

Господин ей сказал, что очень скоро
Она может стать ему женой, ходить в шелках,
И что у него есть красивый замок в лесу,
Где она бы никогда не покинула его.
Но всё же она была всего лишь нищей сироткой
И цвела, словно дерево на летнем ветру.

Но однажды она поняла,
Что не только лишь хлебом
Можно насытить живот,
И возможно это и есть любовь...
Но всё же она была всего лишь нищей сироткой,
И ей хотелось бы остаться на этом летнем ветру.

Летний ветер прочь улетел вместе с военными кличами,
И ночью небо стало багровым,
В той битве сражался и её муж,
Но она о той беде не знала.
Она была нищей сироткой,
И ей вновь захотелось стать деревом на летнем ветру.

На поле немало всадников лежало,
Прошлогодней листвой занесённых.
И в её сердце не было молитв,
Лишь её волосы стали белыми, словно снег.
Она была нищей сироткой,
И лишь один был Бог для неё – летний ветер.

И когда её тело увяло, словно дерево,
Осенью, она бросилась в реку.
И сбылась её старая летняя мечта,
Пришёл долгожданный конец её бедному существованию.
Она была всего лишь нищей сироткой,
И никогда больше не хотела стать деревом на летнем ветру.



*на мотив стихов Франсуа Вийона.